У оквиру пројекта „Еко појас - природна заштита за будућност", Град Вршац и Јавно комунално предузеће „Други октобар" Вршац данас су на локалитету Мали Рит, у оквиру ПИО „Вршачке планине", реализовали акцију садње ветрозаштитног појаса.

Реч је о подручју са најмањом пошумљеношћу, где је започето формирање појаса ширине 14 метара, на површини од 9,6 хектара. Током акције посађено је око 9.000 садница аутохтоних врста дрвећа - храста лужњака, храста китњака и мечје леске, чиме се ствара природни коридор који доприноси заштити земљишта од ветра и ерозије, али и унапређењу биодиверзитета.

Догађају су присуствовали Татјана Гелић, помоћник министра за заштиту животне средине, као и представници UNDP Србија и Амбасаде Швајцарске.

О значају овог пројекта говорила је градоначелница Вршца, која је истакла да је реч о дугорочном и одговорном приступу заштити животне средине: „Велико ми је задовољство што су Град Вршац и ЈКП ‘Други октобар' део једног овако значајног пројекта, који је резултат сарадње Владе Републике Србије, Министарства заштите животне средине и Европске уније, а који спроводи Програм Уједињених нација за развој. Ово није први пут да учествујемо у пројектима који имају за циљ заштиту животне средине, што јасно показује нашу посвећеност овој области. Реч је о садњи ветрозаштитног појаса ширине 14 метара, на површини од око 9,6 хектара, где ће бити засађено око 9.000 садница. На тај начин штитимо земљиште од ветра и ерозије, али истовремено стварамо и ново природно станиште за бројне биљне и животињске врсте. Посебно желим да се захвалим Пољопривредној школи Вршац, која је са својом механизацијом и људством припремила комплетан терен за данашњу акцију садње, чиме је дала значајан допринос реализацији овог пројекта. Брига о заштићеним подручјима и заштита животне средине не могу бити повремене активности - оне морају бити системске и планске. Управо зато Град Вршац континуирано улаже значајна средства у овај сектор и у сарадњи са државним, покрајинским и међународним партнерима спроводи конкретне мере које дају резултате. Наше јавно комунално предузеће, кроз организациону јединицу ‘Зеленило', сваке године реализује бројне акције пошумљавања. Подсећам да смо сличне активности већ спроводили, између осталог, и на Међународном путу ка Румунији. Овај локалитет изабран је управо зато што је реч о подручју са најмањом пошумљеношћу, што додатно потврђује да средствима управљамо одговорно и тамо где су она најпотребнија. Град Вршац доследно прати све законске прописе у области заштите животне средине и испуњава све обавезе, али наш циљ је да идемо и корак даље - да кроз овакве пројекте стварамо одрживије и квалитетније окружење за све наше суграђане."

Пројекат се реализује у оквиру иницијативе „ЕУ за Зелену агенду у Србији", уз подршку Европске уније и у партнерству са Министарством заштите животне средине, а спроводи га Програм Уједињених нација за развој (УНДП), у сарадњи са Амбасадом Шведске и Европском инвестиционом банком, уз додатну подршку влада Шведске, Швајцарске и Републике Србије.

Зелена агенда за Западни Балкан представља стратегију регионалног развоја усмерену на одговор на изазове климатских промена и зелене транзиције, са циљем усклађивања прописа у области животне средине са стандардима Европске уније. Заснована је на Европском зеленом договору и пратећем Економско-инвестиционом плану за Западни Балкан.

Укупна донација Европске уније за пројекат износи 7,2 милиона евра, док су додатна средства обезбедиле владе Швајцарске (7,1 милион долара), Шведске (1,58 милиона долара) и Републике Србије (0,8 милиона долара).

Један од кључних принципа Зелене агенде је да транзиција ка климатској неутралности мора бити социјално праведна и инклузивна. Зато су пројектне активности осмишљене тако да обезбеде равномерну расподелу користи и трошкова зелене транзиције, уз активно укључивање различитих друштвених група.

Циљ пројекта је да допринесе ефикасној, инклузивној и одрживој примени Зелене агенде у Србији кроз унапређење стратешког и законодавног оквира, суфинансирање иновативних пилот-пројеката и мобилизацију додатних финансијских средстава за њихово ширење.

Фокус је на декарбонизацији привреде, смањењу загађења животне средине, заштити биодиверзитета и унапређењу одрживог развоја, у складу са циљевима Париског споразума и приоритетима Зелене агенде за Западни Балкан.