У Конгресној дворани Центра „Миленијум" у Вршцу данас је одржан комеморативни скуп посвећен животу и делу др Александра Илића, угледног вршачког хирурга, чија је изненадна и прерана смрт дубоко потресла његову породицу, колеге, пријатеље, пацијенте и бројне суграђане. Више од стотину људи окупило се данас у Конгресној дворани Центра „Миленијум" како би заједничким сећањем на његов живот, дело и људску величину одали почаст др Александру Илићу - врхунском хирургу, уваженом колеги и човеку који је током свог прерано прекинутог живота оставио дубок траг у Општој болници Вршац и у животима бројних пацијената.

Најтежа дужност, али и посебна част да води комеморативни скуп, припала је његовом дугогодишњем колеги и пријатељу, ортопеду др Ђорђу Максимовићу, који је своје обраћање започео подсећањем да се вредност једног живота не може свести на године школовања, оцене, специјализације и професионалне биографије.

„Година завршетка школовања, трајање студија и специјализације, просечна оцена - то није оно по чему ће нас неко памтити. Траг који остављамо у животима људи који нас окружују је нешто што ће нас заувек пратити", поручио је др Максимовић. Говорећи из личног угла, присетио се њиховог првог сусрета у Општој болници Вршац 2013. године, заједничких дежурстава, операција и професионалних изазова, али и пријатељства које је током година далеко превазишло болничке ходнике и операционе сале. Посебно је говорио о Илићевој енергији, непосредности и снажној посвећености лекарском позиву, о човеку који је, како је истакао, умео да буде темпераментан и одлучан, али који је истовремено показивао огромну емпатију према пацијентима и дубоко поштовање према својим колегама.

„Његова одлучност, жустринa, прецизност, енергичност и спремност да иде главом тамо где други не би кренули ногом, јесте оно чему смо се дивили. Својом посвећеношћу, емпатијом, пожртвованошћу и спремношћу да помогне пацијенту, постављао је пример онога што је Хипократ замислио када је писао лекарску заклетву", додао је доктор Максимовић.

Док су се на великом платну сцене Конгресне дворане смењивале фотографије из професионалног живота др Александра Илића, емотивним речима опростиле су се и његове колеге из различитих служби Опште болнице Вршац, са којима је током година најнепосредније сарађивао. У име матичне Службе опште хирургије говорио је др Михајло Вешовић, потом др Весна Милошев, начелница Службе анестезије, реанимације и интензивног лечења, др Матија Јушчак у име одељења урологије и др Јелена Марков, начелница Службе радиологије. Сећања на заједнички рад са др Илићем поделиле су и медицинске сестре Ана Мудрић, испред операционог блока, као и Јована Вељковић, у име тима Пријемне хируршке амбуланте, простора у којима је боравио више него у свом дому.

Из њихових речи створена је слика лекара изузетне енергије и темперамента, човека који је непрестано био у покрету и коме ниједан професионални изазов није био превелик. Колеге су га памтиле као хирурга који није бројао сате проведене у операционој сали, који није правио разлику између лакших и тежих случајева и који је био спреман да помогне и ван оквира своје уже специјалности. Истакнуто је да је, поред рада у општој хирургији, успешно изводио и васкуларне захвате, а често својим знањем и искуством помагао ортопедима, уролозима, гинеколозима и другим колегама. Као један од важних професионалних искорака поменуто је и да је новембра 2023. године извео прву лапароскопску апендектомију икада у Општој болници Вршац.

Ипак, у готово сваком обраћању професионална биографија остајала је у другом плану пред успоменама на човека који је својим присуством обележавао свакодневицу болнице - његовим шалама, карактеристичним темпераментом, осмехом након успешно окончане тешке операције, дугим разговорима током дежурстава и спремношћу да се појави онда када је најпотребнији. Колеге су се присетиле и његовог поштовања које је показивао према свакој професији унутар здравственог система и непосредности због које је за многе био много више од колеге - пријатељ и човек на кога су могли да се ослоне.

Посебно потресно звучала је чињеница да је др Александар Илић имао тек 42 године, у животном и професионалном добу у којем су пред њим били нови планови, операције, усавршавања и године које је требало да проведе са својом породицом, пријатељима и колегама. Са комеморативног скупа зато је послата готово јединствена порука: живот др Александра Илића није одређен бројем година које је проживео, већ животима које је својим знањем спасао, људима којима је помогао и снажним сећањем које је оставио међу онима који су га познавали.

Велики број колега, пријатеља и суграђана уписао се у Књигу жалости постављену у фоајеу Конгресне дворане Центра „Миленијум". Колона оних који су желели да оставе своју поруку и лично сећање на др Илића била је још једно сведочанство поштовања које је уживао међу колегама у свом граду. Градоначелница Вршца Драгана Митровић уписала се у Књигу жалости, оставивши поруку у којој је истакла велики професионални и људски траг који је др Александар Илић оставио у Вршцу и његовом здравству:

„Са дубоком тугом опраштамо се од др Александра Илића, врхунског хирурга, посвећеног лекара и човека који је својим знањем, стручношћу и несебичном бригом оставио неизбрисив траг у здравству нашег града и у животима бројних пацијената. Његов одлазак представља велики губитак за Вршац. У име Града Вршца и своје лично име, породици, колегама и пријатељима упућујем изразе најискренијег саучешћа. Нека му је вечна слава и хвала." Књига жалости биће отворена и наредних дана у Директоријуму Опште болнице Вршац, како би сви који то желе могли да се упишу и оставе своју поруку породици и сећање на прерано преминулог хирурга. Комеморативни скуп завршен је у духу још једне велике љубави др Александра Илића - музике. Његове колеге подсетиле су да је свирао гитару и да је музика била важан део његовог живота, па је последњи део скупа протекао уз стихове "Бесмртне песме" Мике Антића и звук гитаре.

Подсећамо, Др Александар Илић изгубио је живот у 42. години живота након трагичног догађаја 31. јула. Вест о његовој изненадној и прераној смрти дубоко је потресла Вршац као и целокупну српску јавност. Др Илић, сахрањен је 4. августа на Новом гробљу у Вршцу, а заувек ће остати да живи у успоменама колега и пријатеља који су данас, управо кроз приче о његовом животу и делу, показали колико је значио својој болници и свом граду.